Turizam

“Srbija – Jedno putovanje bezbroj dogadjaja”


( Promotivni film o Srbiji autora Boška Savkovića )

Povezujući Zapad i Istok vekovima, Srbija je zemlja u kojoj se susreću i prepliću civilizacije, kulture, vere, klime i reljefi.

Nalazi se u centralnom delu Balkanskog poluostrva, u jugoistočnoj Evropi. Severni deo pripada srednjoj Evropi, a geografski i klimatski delom je i mediteranska zemlja. Srbija je kontinentalna zemlja, ali kao zemlja na Dunavu ima vezu i sa udaljenim morima. Srbija je raskrsnica Evrope i geopolitički važna teritorija. Međunarodni putevi i železničke pruge, koji prolaze dolinama njenih reka, čine najkraću vezu između zapadne Evrope i Bliskog istoka.

Od poljoprivrednih predela Panonske nizije na severu, preko plodnih rečnih dolina i brda pod voćnjacima u Šumadiji, reljef Srbije dalje prema jugu postepeno prelazi u planinski, bogat kanjonima, klisurama i pećinama, kao i očuvanim šumama. Planinske lepotice, nacionalni parkovi, reke i jezera, pružaju odlične lokacije za aktivan odmor u prirodi – od lova i ribolova do ekstremnih sportova.

Srbija je mnogo puta u svojoj viševekovnoj bogatoj istoriji bila u središtu svetske i evropske pažnje, potpuno nesrazmerno svojoj veličini, ekonomskoj moći i broju stanovnika. Mnoge lekcije o hrabrosti, rodoljublju i borbi za slobodi mogu da se nauče u Srbiji, na svakom koraku kroz njene gradove i predele.

Kulturno-istorijska baština Srbije počinje praistorijskim arheološkim nalazištima i antičkim nasleđem, a najbogatija je srpskim srednjovekovnim crkvama i manastirima, od kojih su neki uvršćeni i u svetsku UNESCO kulturnu baštinu.

U Srbiji se tokom cele godine organizuju mnogi kulturni, zabavni, tradicionalni i sportski događaji, pokazujući kreativnu snagu i duhovno zdravlje ove zemlje.

Danas je Srbija savremena evropska demokratska država, na putu ka članstvu u Evropskoj Uniji, u kojoj svakodnevno borave raznolike grupe turista – od mladih bekpekera do učesnika kongresa i sajmova.

Statistički gledano, najposećenije turističke destinacije su gradovi (Beograd i Novi Sad), planine (Kopaonik i Zlatibor) i banje (Vrnjačka Banja i Sokobanja).

Članak je preuzet sa web-saita www.srbija.travel  na kome možete naći više informacija.

Brošure TOS-e u pdf formatu možete preuzeti na ovom linku:
http://www.srbija.travel/multimedija/brosure/

plava_crta_zsh

Lifestyle Serbia: Na mladima svet ostaje!
Mladi su glavna tema kampanje Turističke organizacije Srbije za 2014. godinu Lifestyle Serbia

plava_crta_zsh

Типично српски!

Странцу у Србији неће бити потребно много времена да се увери у гостољубивост, љубазност, отвореност и топлину њених житеља.

Руковање, десном руком, при представљању и упознавању је обавезно, без обзира на пол. Пољупци нису обавезни при првом сусрету, али већ сваки следећи пут, ако сте драги оном кога срећете, следи љубљење у образ, и то типично српски – три пута. Наравно, нико не замера и ако се број пољубаца сведе на два или један, уз дуги срдачан загрљај.

У Србији се најчешће наздравља уз домаћу ракију, веома често насталу у породичној мануфактури. Наздравља се уз куцање чашама, обавезно гледање у очи и гласно узвикивање “Живели!”. Здравице се углавном држе само у свечаним приликама, најчешће их говори домаћин, али то може да учини и гост.

Срби уживају у обилној и зачињеној храни и обично имају три оброка дневно, а ручак је најобилнији.

Битан део српског менталитета је “плаћање рачуна” у ресторану. Домаћин скоро никада неће дозволити госту да плати ручак, вечеру или пиће, јер је обичај да домаћин сноси све трошкове док гост борави код њега.

У Србији, за разлику од остатка Европе, не постоји дан у недељи када нема прилике за ноћни провод, и то за све генерације, за све животне и музичке стилове и за сваки расположиви буџет. После луде ноћне забаве, негде око 3 или 4 сата ујутру, одлази се на роштиљ или бурек.

(Preuzeto sa sajta Turističke organizacije Srbije)